Za manje od dve nedelje građani Crne Gore izabraće u drugom krugu izbora četvrtog predsednika od osamostaljenja. Prema prognozama velike šanse da preuzme mesto šefa države ima mladi Jakov Milatović, kandidat pokreta “Evropa sad”, koji će 2. aprila izaći “na crtu” aktuelnom predsedniku Milu Đukanoviću. Postavlja se pitanje kako bi eventualna promena na mestu šefa države mogla da utiče na odnose Podgorice i Prištine.
Milatovića, nekadašnjeg ministra u vladi Zdravka Krivokapića, analitičari vide kao pobednika, jer su, između ostalog, podršku najavili i kandidat Demokratskog fronta Andrija Mandić, koji je bio trećeplasiran, kao i premijer u tehničkom mandate i lider URA Dritan Abazović, koji je u prvom krugu podržao Aleksu Bečića.
Od Jakova Milatovića mnogo se očekuje u Crnoj Gori, ali ne i da promeni odnos zvanične Podgorice prema Prištini.
Analitičari Vladimir Pavićević i Predrag Rajić saglasni su da će Jakov Milatović biti novi predsednik Crne Gore, da on ne može da promeni stav Podgorice prema Kosovu, koje priznaje kao nezavisnu državu, ali da svakako neće promovisati antisrpsku retoriku.
Pavićević za Kosovo onlajn ocenjuje da 2. aprila Jakov Milatović sigurno pobeđuje, jer je apsolutni favorit, u političkoj atmosferi koja ukazuje da “Milo ide konačno u političku penziju”.
“Kada je reč o odnosu prema Kosovu, a naročito prema dijalogu Beograda i Prištine, moja je pretpostavka da će Milatović imati početnu tezu da sve što u dijalogu dogovore zvaničnici Prištine i Beograda, Podgorica može samo da pozdravi”, smatra Pavićević.
Dodaje da Milatović, kao predsednik države, može stalno da šalje poruke podsticanja dijaloga, kompromisa.
“Ja mislim da to jeste ideja Jakova Milatovića i, ako bi to bio njegov pristup, to bi sa stanovišta Podgorice, a verujem i Beograda i Prištine, bio racionalni pristup”, rekao je Pavićević.
Podseća da je Crna Gora članica NATO, ali da to nije bila tema tokom kampanje, niti se neko afirmativno, niti po kritici istakao, pa se u tom smislu, nije pominjalo ni da bi Kosovo trebalo da bude integrisano u evroatlantske structure.
“Milatović će sa pozicije predsednika biti dosta pažljiv oko definisanja tog stava i da njemu će ideja biti da bude usmeren ka stalnom podsticanju tog dijaloga”, ocenjuje Pavićević.
To je, dodaje, vrsta principijelne pozicije koja podrazumeva oprezan, ali dobar stav prema pozicji zvaničnog Beograda, ali i prema onome što je realnost i na čemu i Priština gradi svoju poziciju.
“Ako bi Jakov Milatović to radio, to bi bilo najmdurije – da vidimo šta bi mogao da bude kompromis do koga će se doći u direktnom dijalogu Beograda i Prištine. A, to znači da će obe strane dati neku vrstu saglasnosti za taj finalni dogovor. A, šta Crnoj Gori preostaje osim da kaže – pozdravljamo, čestitamo, a da sada podstiče postizanje dogovora”, rekao je Pavićević.
Kosovo nije bila tema ove predsedničke kampanje, ali Srbija jeste, često u negativnom kontekstu.
Rajić za Kosovo onlajn kaže da više uopšte nije važno šta bi Milo Đukanović voleo i u kom pravcu bi vodio Crnu Goru, pošto će, navodi, nakon drugog kruga izbora 2. aprila preći u opoziciju i vrlo verovatno u političku istoriju, posle čega mu samo ostaje da se povuče iz politike i napusti čelo DPS.
Za Rajića, poraz je neminovan, samo je pitanje razlike u korist Jakova Milatovića.
On ističe da Milatović neće suštinski menjati odnos prema Prištini, jer je reč o kandidatu koji gaji čvrste evroatlantske stavove, i njegov cilj je da Crna Gora postane što je pouzdaniji i važniji član NATO saveza.
“On apsolutno podržava politiku ostanka i napretka Crne Gore u okviru NATO, želi da vidi Crnu Goru kao još važnijeg partnera SAD, nego što je sada i kao punopravnu članicu EU. U tom kontekstu, Milatović će apsolutno pratiti politiku Vašingtona i Berlina u ovom regionu. Tako da tu ne treba očekivati nagle zaokrete”, smatra Rajić.
Navodi, ipak, da će u retorici Jakov Milatović biti drugačiji od Mila Đukanovića i da neće insistirati na tome da Podgorica i Priština svoje relacije grade u formi nekakve antisrpske alijanse, koju je gajio Đukanović.
“Jakok je sigurno neće gajiti, ali će nastaviti da sarađauje sa prištinskim vlastima i gledaće na Kosovo kao na samostalu državu, a ne kao na deo Srbije. Nema ni naznake da bi išao u pravcu snižavanja odnosa Podgorice i Prištine, na diplomatskom ili političkom planu”, ukazuje Rajić.
Ono čemu bi Milatović, ako postane predsednik Crne Gore mogao da doprinese, jeste uključenje Podgorice u “Otvoreni Balkan”.
Pavićević podseća da je Milatović već imao nekoliko komentara u javnosti oko toga da li Crna Gora treba da pristupi “Otvorenom Balkanu” u kojima je afirmatvino govorio toj regionalnoj inicijativi i istsicao da mu se čini da bi Crna Gora mogla da ima koristi.
“Očekujem da će on sa pozicije predsednika države, da podstiče ideju da Crna Gora pristupi što je moguće pre. Ova vlada već uradila nekoliko koraka ka tome”, rekao je Pavićević.
Rajić, takođe, smatra da bi Milatović uticao na novu vladu nakon junskih izbora da se ide u tom pravcu.
Podseća da to nije u nadležnostu predsednika , već vlade u Podgorici, ali da će Milatović gledati da taj proces pospeši ili podrži, za razliku od Đukanovića koji je to sprečavao ili pokušavao da omete sa pozicije predsednika.
“On ne može da donese odluku o ulasku Crne Gore u ‘Otvoreni Balkan’, ali može da olakša proces za početak time što ga neće sprečavati ili otežavati, a ja čak mislim da će ga iskreno podržati, jer vidi da je u interesu Podgorice”, napominje Rajić.
Dodaje i da bi to za srpsku zajednicu u Crnoj Gori bio treći veliki uspeh nakon izbora 2020. godine.
“Imali smo popis sa nacionalnim izjašjavanjen, imamo potpisan Temeljni ugovor sa SPC, koji je sadržinski izvrstan, i kojim je napokon SPC u Crnoj Gori zaštićena, i ukoliko bi Podgorica ušla u ‘ Otvoreni Balkan’ imali bismo još jedan nivo integracije ekonomskog tipa u regionu, čiji su sastavni deo i Crna Gora i Srbija, a to može samo da bude dobro za srpsko-crnogorske odnose.