Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com

Na planeti Zemlji verovatno ne postoji niko ko je imao život kao Dejvid Atenboro (94), novinar BBC-a i prirodnjak najpoznatiji po televizijskim serijalima “Planeta Zemlja” i “Život”. Mlađe generacije znaju ga i kao čoveka koji je “pokorio” Instagram 24. septembra, kada je za manje od četiri sata dobio milion pratilaca.

Dejvid Atenboro je narator dokumentaraca o prirodi još od… pa, još od kad su počeli da se snimaju dokumentarci o prirodi. Atenboro je krenuo u istraživanje planete Zemlje u svojim dvadesetim godinama i od tada javnosti prenosi sva čuda života u prirodi.

Danas ima 94 godine i tokom svog dugog života gledao je kako priroda vene pred njegovim očima. I čini se da više ne želi da ćuti o tome.

Problemi su toliko veliki, toliko ogromni da ih je teško apsorbovati i prikazati kroz jedan dokumentarac. Stavljajući pod isti okvir uništavanje životne sredine pred očima Atenboroa kroz njegovu jedinstvenu karijeru, Netflixov dokumentarac A Life on Our Planet (Život na našoj planeti) uspeo je da humanizuje problem koji možda ponekad deluje apstraktno

Poput Loraksa, koji govori u ime drveća, Dejvid Atenboro svedoči o tome da je većina divljih životinja zauvek izgubljena, predstavljajući zastrašujuću sliku ne tako daleke budućnosti u kojoj čovečanstvo nastavlja putem besmislenog samouništenja.

Kako se dokumentarac kreće kroz decenije, beležeći svaku fazu u karijeri legendarnog Atenboroa, možemo da vidimo da je procenat preostalih divljih životinja drastično opao u poslednjih 30 godina.

Dokumentarac, srećom, uskoro dobija optimističniji zaokret, jer ističe ekološke pobede, a serija se fokusira na obnovljeni svet, umesto na apokaliptičnu budućnost.

Dok se naučnici iz Silicijumske doline fokusiraju na tehnološka rešenja koja će nam pomoći da sačuvamo planetu, priroda ima sopstvene regulatorne sisteme koji su spremni da pomognu u rešavanju problema – ako im mi dopustimo.

Džungle i prašume treba da budu naše svetinje jer sama činjenica da tako efikasno upijaju uljenik čini ih vitalnim za budućnost čovečanstva.

“Problem” sa drvećem je u tome što ona nisu profitabilna ukoliko nisu posečena. Ovde se Dejvid Atenboro suzdržava – pohlepa i zahtevi kapitalizma jedva se pominju. Pored toga, dokumentarac se ne usuđuje da dodirne politički element problema zagađenja planete i činjenicu da su velike kompanije najveći emiteri gasova sa efektom staklene bašte, prenosi Forbes.

Prava svrha dokumentarca jeste da istakne razmere problema, upozori na potencijalne posledice i na kraju donese osećaj nade. A Life on Our Planet to zaista vrlo uspešno radi.

Svetlo je na vidiku. Možda izgleda kao šumski požar, ali, nadamo se da je početak nove ere ekološke svesti.

Foto: Screenshot YouTube/Netflix

Original.