Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com


Kako svetska privreda i stanovništvo mogu da rastu bez prestanka ukoliko su resursi Zemlje ograničeni? Postoje li granice rasta? Da li su dostignute? Da li se privredni rast može uskladiti sa ekološkom održivošću? Da li može postojati prosperitetan, društveno uključiv i ekološki održiv svet?

Ova pitanja predstavljaju suštinu održivog razvoja.
Ukoliko se u obzir uzmu ograničeni resursi, uništavanje životne sredine, povećanje broja stanovnika, te ukoliko se promeni pravac aktivnosti, čovečanstvo ima šansu da ostvari ciljeve poput iskorenjivanja siromaštva, obezbeđenje društvene uključenosti, povećanje standarda, očuvanja biodiverziteta i zaštitu životne sredine. Da bi to ostvarili moramo znati koje su prirodne granice planete. Među najznačajnije planetarne granice su granice koje se tiču broja stanovnika na planeti.


Razmere uticaja ljudi na životnu sredinu već sada su ogromne i povećavaće se u budućnosti ako se ništa ne preduzme. Da bi razumeli veličinu ljudskog uticaja na ekosistem planete treba imati u vidu broj stanovnika i resurse koje pojedinac prosečno koristi.

Procena je da se svetski autput, odnosno bruto svetski proizvod povećao oko 250 puta u odnosu na 1800. godinu. Ta procena nam pokazuje koliko se uvećala globalna proizvodnja ali to povećanje proizvodnje nije prošlo bez negativnih uticaja na fizičku sredinu planete. Čovečanstvo je postalo toliko brojno i produktivno da je postalo opasnost za sopstvenu budućnost.

Zbog toga je koncept planetarnih granica veoma koristan jer pokazuje razmere te opasnosti. Vodeći svetski ekolog i profesor ekoloških nauka na Univerzitetu u Stokholmu Johan Rokstrem, sa svojim saradnicima, sastavio je spisak „planetarnih granica“ u 9 oblasti.

Te “planetarne granice” obuhvataju oblasti antropogenih klimatskih promena, acidifikaciju okeana, razaranje ozonskog omotača, zagađenje usled preterane upotrebe fosfora i azota u vidu veštačkih đubriva koja se koriste u poljoprivredi, zatim preterano korišćenja slatkovodnih resursa, način upotrebe zemljišta, biodiverzitet, zagađenje aerosolima kao i hemijsko zagađenje.

Kada se sve te planetarne granice pređu, to jest kada njihov pritisak na životnu sredinu postane toliko jak da premaši sposobnost ekosistema Zemlje da te pritiske amortizuje, dolazi do velikih promena u funkcinisanju ekosistema. Ekološki pritisci će se u budućnosti samo povećavati. To će se dešavati zato što rastu i broj stanovnika na svetu i BDP po stanovniku, takođe. Taj izazov je veoma bitan. Čovečanstvo će morati da nauči kako da odgovori na taj izazov, odnosno kako da ostvari privredni rast koji neće preći planetarne granice.

U narednim tekstovima pokušaćemo da približimo i podrobnije objasnimo svaku od ovih “planetarnih granica”.

srcesrbije.com