Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com

Poljoprivreda predstavlja sektor privrede koji izuzetno negativno utiče na ekološku ravnotežu planete Zemlje. O tim negativnim uticajima pisali smo u tekstu Poljoprivreda i pritisak na planetarne granice – kako poljoprivreda šteti planeti.

Pored ovih efekata kojim poljoprivreda doprinosi pritisku na planetarne granice, poljoprivreda proizvodi i druge negativne posledice, poput nastanka novih patogena i novih rekombinacija bakterija i virusa koji nastaju pri industrijskom načinu gajenja stoke.
Iako spada u najvažnije zagađivače, poljoprivredni sistem i dalje ne uspeva da prehrani svu ljudsku populaciju. Prema podacima FAO 2012. godine oko 870 miliona ljudi bilo je pogođeno hroničnom glađu.
Poljoporivredna proizvodnja i proizvodnja hrane suočava se sa 4 glavna problema:

  • Značajan procenat svetskog stanovništva se loše hrani,
  • Broj stanovnika na svetu stalno raste,
  • Klimatske i druge ekološke promene će negativno uticati na proizvodnju hrane u budućnosti,
  • Sam poljoprivredni sistem u značajnoj meri doprinosi klimatski promenama i zagađenju životne sredine.


Sa nekim oblikom loše ishrane suočava se 40% stanovništva. Loša ishrana se ispoljava kao:

hronična glad, odnosno nedovoljan unos kalorija i proteina,

skrivena glad, odnosno nedovoljan unos vitamina i masnih kiselina i pogađa blizu milijardu ljudi,

gojaznost, odnosno povećanje telesne težine usled povećanja masnog tkiva izvan određenih vrednosti.

Oko 10 – 15% ljudi je gojazno, a blizu 1/3 je ima višak kilograma.
Ako se saberu hronično i skriveno gladni sa brojem gojaznih, oko 3 milijardi ljudi odnosno 40% svetskog stanovništva ima problem sa lošom ishranom.


Nasilje i sukobi često izbijaju u regionima pogođenim glađu, poput zapadne Afrike i roga Afrike. Čak i sukob u Siriji kao jedan od uzroka imao je dugogodišnju sušu i posledičan nedostatak hrane. Nedostatak hrane uzrokuje povećane migracije stanovništva, pritisak na ograničene resurse i sukob sa lokalnim stanovništvom.
Nesigurnost snabdevanja hranom već je danas velika. Kao da to nije dovoljno, izgleda da će se ta nesigurnost povećavati. Na samom tržištu hrane dolazi do promena. Tražnja za žitaricama povećava se brže od broja stanovnika. Kako se prihodi u zemljama u razvoju povećavaju tako se prelazi na hranu koja sadrži više mesa a za proizvodnju 1 kilograma mesa potrebno je od 10 – 15 kilograma zrnaste hrane. Na taj način se povećava i tražnja za žitaricama. Kombinacija proizvodnje hrane koja je suočena sa uticajima klimatskih promena, i sve veća tražnja za hranom na svetskom tržištu, utiče na povećanje cene hrane.


Tako ulazimo u jednu negativnu spiralu. Siromašnima, koji su često neuhranjeni, i do sada je najveći deo prihoda odlazio na hranu. Sa većim cenama taj deo će biti još veći. Zato je uspostavljanje održivog sistema poljoprivrene proizvodnje neophodno. On mora da prehrani sve veći broj stanovnika i istovremeno smanji pritisak koji vrši na granice ekosistema Zemlje. Sve ove posledice poljoprivredne proizvodnje podsećaju na Maltusovo upozorenje o fizičkim ograničenjima proizvodnje hrane na planeti. Maltus je upozorio da se pri datoj stopi rasta broj stanovnika povećava geometrijskom progresijom dok se sposobnost proizvodnje hrane povećava aritmetičkom brzinom. Zbog toga će u nekoj budućnosti biti toliko ljudi da neće moći da se prehrane i zavladaće glad. Maltus je kao rešenje predlagao kontrolu rađanja, usmerenu, pre svega, na siromašne slojeve i postizanja stabilnog broja stanovnika baziranog na prirodnim resursima. Ukoliko bi se eliminisao naglasak na klasnim različitostima, njegove ideje bi se smatrale dobrim.


Maltus nije predvideo mnoga naučna unapređenja. Pojava hibridnih semena, proizvodnja veštačkih đubriva, agrikulturna hemija doprineli su velikom prosečnom povećanju prinosa. Ipak, često se zbog tehnoloških unapređenja pažnja nije pridavala ekološkim štetama koje ta unapređenja donose. Globalni poljoprivredni sistem hrani planetu ali to čini na ekološki neodrživ način. Zato je poput pronalaženja novog energetskog puta potrebno pronaći način da poljoprivreda nanosi manje štete životnoj sredini.

srcesrbije.com