Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com

Uskoro dolazi zima, najhladnije godišnje doba, koje sa sobom donosi sneg, mraz i vetrove. Hladnije temperature nas navode da iz ormana izvadimo svoju zimsku odeću i obuću, ali one su i znak da polako počinje sezona grejanja.Domaćinstva se greju na različite načine, međutim dominatnu ulogu u većini mesta imaju fosilna goriva. Podaci Eurostata iz 2018. godine pokazuju da je u Evropi čak 75 odsto toplote koja je korišćena za zagrevanje domaćinstava dobijeno na taj način.

U Belgiji je grejanje zaslužno za oko 14 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ipak, mnogi gradovi pokušavaju da nađu rešenje kako bi se ovaj broj smanjio, a jedan od njih je Brisel, u kom je u upotrebi veoma zanimljivo rešenje.

Naime, u Briselu je osmišljen sistem koji bi mogao da zagreje veliki deo grada koristeći vodu iz kanalizacije. Na taj način emisije koje nastaju u procesu grejanja bi se smanjile na minimum, prenosi portal Klima 101.

Energija u podzemnim tunelima

Kanalizacioni sistem u Briselu čine tuneli dugački gotovo 1900 kilometara, a toplota koja se skladišti u njima predstavlja veoma vredan izvor energije koji ostaje neiskorišćen. Kako bi se sprečilo gubljenje tolike količine energije, ideja je da izvori toplote poput otpadne vode iz kupatila i mašina za pranje veša mogu ponovo da se iskoriste za grejanje domaćinstava.

Mehanizam kojim se voda zagreva sastoji se iz dva dela, od kojih je jedan smešten ispod zemlje i povezan je sa drugim delom, pumpom, koja se nalazi iznad zemlje.

Podzemni deo mehanizma je tanka plastična cev napunjena vodom, koja se fiksira za dno kanalizacionog tunela. Kada se tunel napuni otpadnom vodom, ona prelazi preko ove cevi zagrevajući vodu zatvorenu u cevi na oko 11 do 13 °C. Ovako zagrejana, voda prolazi kroz cev i dolazi do pumpe.

Iznad zemlje, cev je povezana sa toplotnom pumpom. Toplotna pumpa može se nazvati još i „obrnuti frižider“. U sebi sadrži rashladnu tečnost sa niskom tačkom ključanja. Toplota iz kanalizacije dovoljna je da ta rashladna tečnost ispari i postane gas. Pumpa ovaj gas sabija i omogućava mu da se kondenzuje, čime se oslobađa toplota koja vodu zagreva na 50 do 70 stepeni Celzijusa, što je dovoljna temperatura za zagrevanje domaćinstava.

Međutim, nisu svi tuneli u kanalizacionom sistemu Brisela dovoljno produktivni da bi se mogli koristiti za zagrevanje. Istraživanjem univerziteta Libre de Bruxelles procenjuje se da bi oko 35 odsto grada moglo da se greje toplotom dobijenom iz kanalizacije. Iako ovo možda deluje kao mali procenat, ako se prisetimo da je grejanje u ovom gradu jedan od većih emitera, jasno je da bi se, ukoliko 35 odsto domaćinstava počne da koristi vodu iz kanalizacije za zagrevanje, ukupne emisije znatno smanjile.

Prestonica Belgije nije usamljena u ideji da otpadnu vodu iz kanalizacije počne da koristi za zagrevanje velikog broja domaćinstava. Slična inicijativa postoji i u drugim gradovima, poput Pariza, Vankuvera, Glazgova i Roterdama.

 Original