Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com

Gardens by the Bay, urbani park prirode koji se prostire na 110 hektara, foto: Pixabay

Kao malom, gusto naseljenom urbanom ostrvu, bilo bi vam teško da  očekujete da je Singapur nešto više od betonske džungle

Zauzima samo 700 kvadratnih kilometara, a u njemu živi više od 5,7 miliona ljudi, druga je najgušće naseljena teritorija na planeti – po površini je odmah iza Monaka, koji u poređenju ima tek 40.000 stanovnika.

Ali Singapur nije betonska džungla, zapravo daleko je od toga pa je ova grad-država izvanredna lekcija za ostatak sveta o tome kako neprimetno spojiti urbani život sa prirodom, prenosi u svom članku Euronews.

Od nekontrolisane urbanizacije do brzog preoblikovanja

Otkako su ga Britanci prvi put kolonizovali 1819. godine, kad je  Singapur  formalno osnovan, uništeno je više od 95 posto vegetacije ostrva. Brzina kojom je država rasla, kako u pogledu infrastrukture, tako i broja stanovnika,  toliko brzo je i gubila floru i faunu.

Sa izgubljenih 90 posto svojih šuma, 67 posto svojih autohtonih vrsta ptica i 40 posto sisara kao posledice brzog rasta grada, postalo je jasno da dotadašnji nivo industrijalizacije i urbanizacije više nije održiv. 1967. godine, dve godine nakon što se Singapur osamostalio, lansirani su planovi za transformaciju ove grad-države u „grad-baštu“ odnosno “zeleni grad”, odredivši pri tom i prostore koji će postati prirodni rezervati.

Ali uništenje zelenila nije bio jedino pitanje s kojim se grad suočio. Zagađenje vazduha postajalo je sve veće pitanje do te mere da je 1996. godine zemlja imala jedan od najviših nivoa emisije štetnih gasova na planeti.

Početkom 1990-ih yato je stvoren je Zeleni plan koji je obnovljen deset godina kasnije, 2002. godine i koji se fokusirao se na tri ključne oblasti:

    Vazduh i klimatske promene

    Voda i čisto zemljište

    Priroda i javno zdravlje

Cilj je bio rešitii probleme sa kojima se Singapur suočio do 2012. godine, kroz edukativne aktivnosti, kampanje podizanja svesti i promenu infrastrukture.

Ogroman deo ovog plana odnosio se na vraćanje zelenih površina i pronalaženje inovativnih načina za obnavljanje grada – zbog čega je Singapur postao poznat kao „biofilni“ grad.

Šta je biofilni grad?

Reč „biofilni“ znači ljubav prema prirodi i svetu prirode i potiče od reči  bio- (života) i -filis (prijateljski). Postoji organizacija pod nazivom Biophilic Cities koja radi sa gradovima širom sveta kako oni postigli priznanje za svoj rad u uključivanje  prirodu u urbano planiranje.

„Ovi gradovi partneri zajednički rade na očuvanju i slavljenu prirode u svim njenim oblicima […] od biodiverziteta do divljih urbanih prostora prisutnih u gradovima“, objašnjava veb lokacija Biophilic Cities.

„Priznajemo važnost svakodnevnog kontakta sa prirodom kao elementa značajnog za urbani život, kao i etičku odgovornost da gradovi moraju da očuvaju globalnu prirodu kao zajedničko stanište za sva živa bića i ljude.“

Singapur je član Biophilic Cities od 2013. godine, bez sumnje zahvaljujući radu obavljenom širom zemlje na ponovnom obnavljanju ostrva.

Iz ovakvog načina razmišljanja nastao je i pokret Garden city kao načina urbanog planiranja u kojoj su samoodržive zajednice okružene „zelenim pojasevima“, i koje sadrže proporcionalne površine namenjene stanovanju, industriji i poljoprivredi.

Veći deo regeneracije u Singapuru vodio je dr Cheong Koon Hean, koji je bio na čelu nacionalne agencije za urbani razvoj. Deo njenog rada bio je vođenje podsticajnog programa namenjenog građevinskim kompanijama i vlasnicima nekretnina kako bi postavljali krovne bašte i vertikalne zelene zidove od biljaka.

Od 2009. godine ovaj program je uspeo da opremi preko 100 zgrada zelenim krovovima, baštama, rekreativnim vrtovima na krovu i zelenim zidovima. Ovo nije samo pomoglo poboljšanju kvaliteta života u gradu iz ekološke perspektive, već je uspostavilo jedinstvenu i prepoznatljivu estetiku Singapura.

Ovo dodatno zelenilo pomoglo je da se ublaži i urbani toplotni efekat, istovremeno poboljšavajući kvalitet vazduha, jer biljke deluju kao pročišćivači i filteri vazduha.

Cheong se nada da će Singapur i dalje biti zelen, kako u pogledu efikasnosti gradnje, tako i uključivanjem zelenila u dizajn. Ali ona takođe veruje da to može poslužiti kao primer za poboljšanje drugih gradova.

„Mnogi gradovi, posebno oni u Aziji, gusto su naseljeni“, rekla je ona za National Geographic, „ali naše iskustvo pokazuje da ti gradovi mogu da finkcionišu u skladu sa prirodom“.

Dok nam pandemija koronavirusa i dalje pokazuje svu važnost prirode u našem životu, Singapur se ističe kao primer kako sopstvene gradove možemo učiniti zaista zelenim.

 Ovo bi možda mogao i da bude način rešavanja problema kvaliteta vazduha u našim gradovima.