Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com

Da li ste se nekad zapitali koji obnovljiv izvor energije je ekološki prihvatljiv, najdostupniji i najjeftiniji? Ispostavlja se da je odgovor na to pitanje biomasa.

Biomasa jeste živa ili donedavno živa materija biljnog ili životinjskog porekla. Ona je obnovljiv, odnosno alternativni izvor energije, za koji se smatra da je ovo najstariji, ali i najekonomičniji. 

Biomasa se može dobiti iz:

  • poljoprivrednog otpada (stajsko đubrivo i ostaci poljoprivrednih kultura – slama),
  • gajenog energetskog bilja (uljana repica, šećerna trska, konoplja),
  • komunalnog otpada (biorazgradivi kućni otpad i baštenski otpad),
  • industrijskog otpada (klanice i otpad iz prehrambene industrije),
  • otpadnih voda (mulj iz kolektora).

Biomasa se može podeliti na drvnunedrvnu ili biljnu i organsku odnosno životinjsku biomasu. U drvnu biomasu spadaju otpaci od seče šuma kao i brzorastuće drveće namenjeno za te svrhe. U nedrvnu odnosno biljnu spadaju razne trave pa čak i alge, a u životinjsku biomasu mogu spadati i otpaci iz klanica i prehrambene industrije. 

Prema agregatnom stanju, u zavisnosti od dobijenog produkta , razlikuju se: čvrsta, tečna i gasovita biomasa.

  • Čvrsta biomasa sadrži ostatke poljoprivredne proizvodnje i šumarstva, biljnu masu brzorastućih biljaka, a pre svega brzorastućih šuma, biorazgradiv deo komunalnog otpada, ostatke iz drvnoprerađivačke industrije i drugo. 
  • Pod tečnom biomasom podrazumevaju se biljna ulja, biodizel i bioetanol. Upotrebom biodizela smanjuje se emisija ugljovodonika za 67% kao i efekat staklene bašte za 86%.
  • Gasovitu biomasu predstavlja biogas proizveden od poljoprivrednog otpada (stajnjaci), drugih otpadnih materija ili energetskih biljaka (trave i kukuruza). Gasovitu, pa i tečnu, biomasu, predstavljaju i produkti gasifikacije, odnosno pirolize čvrste biomase.

Primenom savremenih tehnoloških procedura, termalnom, hemijskom, biohemijskom i elektrohemijskom konverzijom omogućava se direktno oslobađanje energije, u vidu toplotne ili električne energije. Pretvaranjem biomase u drugi oblik podrazumeva dobijanje najvažnijih proizvoda biomase, a to su biogoriva (bioetanol, biodizel i biogas). Poslednjih godina biodizelu se pridodaje naročita pažnja.

  • Termalnom konverzijom pretvaramo biomasu u kvalitetnije i praktičnije gorivo. Neki od tih procesa su piroliza, gasifikacija i torefakcija. Ovim postupcima biomasu prevodimo i u električnu i toplotnu energiju.
  • Hemijskom konverzijom biomasa se pretvara u gorivo pogodnije za skladištenje i transport, a i ovim postupcima se može prevesti u neke robne (potrošne) hemikalije.
  • Biohemijskom konverzijom biomasa se pretvara u kompost ili se iz nje dobija metan pomoću anaerobne digestije.
  • Elektrohemijskom konverzijom biomasa se takođe pretvara u električnu energiju uz pomoću elektrohemijske oksidacije materijala. Konkretan primer možete pročitati ovde.

Jedna od glavnih prednosti biomase u odnosu na neobnovljive izvore energije, jeste ta što ne sadrži toksičnegasovite produkte (sumpor, teški metali) koji se emituju u procesu sagorevanja. Pri korišćenju biomase emisija ugljen-dioksida je zaista zanemarljiva, s obzirom na to da je količina emitovanog ugljen-dioksida prilikom sagorevanja jednaka količini apsorbovanog tokom životnog ciklusa biljke. Zbog toga se smatra karbon neutralnim gorivom. Takođe, biomasa se može koristiti u kontinuitetu za razliku od energije suncavetra.

Ali biomasa ipak može doprineti negativnom uticaju na životnu sredinu. To se događa kada se poremeti ravnoteža seče i sađenja šuma brzorastućih drveća. Takođe, postoje ipak neki produkti sagorevanja koji su zagađujuće materije i predstavljaju zagađenje, poput organskih isparljivih supstanci i suspendovanih čestica. Ovo zagađenje može se čak smatrati i zanemarljivim u poređenju sa neobnovljivim izvorima energije.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Biomasa predstavlja značajan energetski potencijal Republike Srbije. Potencijal biomase učestvuje u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije sa 61%. Od ovog potencijala najveći deo čine potencijal drvne biomase i potencijal poljoprivredne biomase (ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća).

Potencijal biomase je raspoloživ na celoj teritoriji Republike Srbije. Drvna biomasa se najvećim delom nalazi na području centralne Srbije, a poljoprivredna biomasa na području AP Vojvodine. Međutim, dok je stepen korišćenja potencijala drvne (šumske) biomase relativno visok (66,7%), potencijal poljoprivredne biomase se neznatno koristi (oko 2%), dok se potencijal biorazgradivog komunalnog otpada uopšte ne koristi.

U Srbiji trenutno postoji 6 postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije koja koriste biomasu kao gorivo. U šabačkoj toplani koristi se drvna biomasa (otpaci od seča), a u Sremskoj Mitrovici koriste se suncokretove ljuske.

Cena tehnologija kojima se obezbeđuje obnovljiva energija je u stalnom padu, i obnovljivi izvori postaju konkurentni fosilnim gorivima. Pored umanjenja rizika od klimatskih promena, smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, investicije u obnovljive izvore otvaraju nova radna mesta, podstiču ekonomski rast i poboljšavaju energetsku sigurnost.

I mi imamo dostupnu biomasu u vidu peleta i briketa za loženje, i kad bolje razmislimo ona je svuda oko nas. Najlakše je možemo iskoristiti za kompostiranje. Ovo su neki od načina kako mi kao pojedinci možemo doprineti korišćenju obnovljivih izvora energije. Imamo veliki potencijal za korišćenje biomase i ne bi trebalo da ignorišemo tu činjenicu i da palimo strnjike posle žetve, jer i to je biomasa.

Vreme je da razmislimo šta će biti kada potrošimo resurse?

Emilija Gnjatović, Ekoblog.info