Američka ministarka finansija najavila je da će inflacija u SAD ostati „neprihvatljivo” visoka i priznala da nije bila u pravu kad je ranije ocenila da je rast cena prolazan, a to su loše vesti za vladajuću Demokratsku stranku pred izbore na jesen.
Dženet Jelen je prekjuče u Kongresu istakla da nema sumnje da je inflacija najveća ekonomska briga u Americi, prenosi „Blumberg”.
„Očekujem da će inflacija ostati visoka”, izjavila je Dženet Jelen, objašnjavajući da cene rastu zbog toga što su epidemija virusa korona i rat u Ukrajini poremetili lanac snabdevanja.
Ministarka je obećala da će vlada uraditi sve da se izbori s ovim problemom, ali se suočila i s nizim pitanja republikanskih senatora, koji su je pritisli oko njene prošlogodišnje izjave da ne treba brinuti zbog inflacije jer je rast cena privremen. Prema rečima Dženet Jelen, njena prva ocena bila je netačna jer nije mogla da predvidi da će se pojavljivati novi sojevi virusa korona i produžiti karantin u Kini, kao i da nije mogla da zna da će Rusija napasti Ukrajinu. I pre pojavljivanja u Kongresu, ministarka je objašnjavala da je inflaciju bilo nemoguće izbeći jer je pandemija poremetila lanac snabdevanja iz Azije, posebno kad je reč o mikročipovima, dok je rat u Ukrajini otežao distribuciju hrane i nafte.
Na republikanske prozivke da krivicu treba tražiti u tome što je vlada prošle godine upumpala skoro dva biliona dolara pomoći privredi i građanima, ministarka finansija je odgovorila da je administracija ovim merama izbegla daleko veću nevolju – recesiju. Kako je objasnila, finansijska injekcija je olakšala život najsiromašnijim slojevima, a samo malo je povisila inflaciju, tako da uzrok treba tražiti na drugim stranama. Podsetila je i da se sve razvijene ekonomije, koje imaju različitu fiskalnu politiku, danas suočavaju s inflacijom.
Cene su u odnosu na prošlu godinu porasle za 8,3 odsto, što je najveća inflacija u Americi poslednjih 40 godina. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su Amerikanci zabrinuti zbog poskupljenja više nego zbog bilo čega drugog. Iako se vlada predsednika Džozefa Bajdena hvali ekonomskim postignućima kao što su oporavak privrede posle prvog udara epidemije i veoma visoka zaposlenost, ankete pokazuju da će glasači u novembru ipak kazniti demokrate. Prema pisanju „Vašington posta”, treba očekivati da će republikanci najverovatnije preuzeti kontrolu i nad Predstavničkom domom i nad Senatom.
Bajden je iskusio nagli pad popularnosti kad je prošlog leta naredio povlačenje američkih trupa iz Avganistana. Najgore je stajao u maju, kad je samo 36 odsto građana odobravalo njegov rad. U međuvremenu se predsednikov rejting popravio, pa poslednje istraživanje Ej-Bi-Sija i Ipsosa pokazuje da danas 42 odsto Amerikanaca veruje šef Bele kuće dobro radi svoj posao. Ipak, samo 27 odsto ispitanika smatra da Bajden primenjuje prave mere protiv inflacije.