To znači podizanje referentne kamate direktno se oslikava na Euribor za koji su vezani svi evrokrediti u Srbiji, a iznosiće tri odsto, piše Blic.
Tako će kamate na glavne operacije refinansiranja biti 2,5 odsto, na marginalne kreditne olakšice 2,75 odsto, i na devizne olakšice 2, navode iz ECB.
Kako piše na sajtu ECB, odbor je na osnovu revizija izgleda inflacije zaključio da će biti potrebe za još povećanja naredne godine.
Ipak, ova poskupljenja ne oslikavaju se na rate kredita ljudi u Srbiji momentalno, već banke u Srbiji rate kredita usklađuju na tačno definisane datume, u zavisnosti da li su krediti koje građani plaćaju vezani za 1M, 3M ili 6M Euribor.
Ključni datumi
Rate na kredite sa šestomesečnim euriborom usklađuju se dva puta godišnje, tj. 30. juna i 31. decembra. Sa druge strane tromesečni euribor se usklađuje na svaka 3 meseca. Kod njega su ključni datumi: 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar.
Samim tim, rast od juna do sada, sem onih koji imaju drugačiji dogovor sa bankom, oni koji imaju kredit sa 6M Euriborom nisu do sada osetili, i za njih će rata poskupeti tek od januara 2023. godine.
Euribor već nekoliko meseci kontinuirano raste, ali nije poznato koliko dugo će još ići uzlaznom putanjom
Predviđanja su da bi 2024. godine trebalo očekivati stabilizaciju.
Generalni sekretar Udruženja banaka Vladimira Vasića je nedavno za “Blic Biznis” rekao da to može da se desi već na proleće sledeće godine.
“I to ne samo kod nas, nego i svuda, upravo zbog ovih mera koje se preduzimaju i da se negde 2024. godine vratimo u granice normale, a to znači 3 odsto ciljane inflacije, plus-minus 1,5 odsto i to je u programima svih centralnih banaka”, objasnio je Vasić.
021.rs