Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com

foto: screenshot/N1

O dobrom scenariju više nema ni govora i sada samo gledamo da šteta bude sve manja, smatra epidemiolog Zoran Radovanović, dok profesor Medicinskog fakulteta Goran Belojević ocenjuje da je Srbija ušla u stadijum katastrofe i da bi trebalo preći na sistem rada koji nije mirnodopski.

On je za FoNet objasnio da taj sistem pre svega podrazumeva bolju trijažu pacijenata. Kako je rekao, to znači da se kriterijumi za hospitalizaciju moraju pooštriti, da se više ljudi uputi na kućno lečenje, ali i da se bolesnici ne prevoze van svojih prebivališta.

Po njemu, najbolji scenario bio bi da kriva obolevanja krene u nekakvo zaravnjavanje, ali da grafikoni pokazuju kako ona ide pravo gore.

„To ide kao lansiranje rakete na Mars i teško je očekivati da se njena putanja zaravni. Veliki optimisti bi očekivali da sad ta raketa počne da leti horizontalno“, smatra Belojević.

On podseća da je u julu javno predložio da se naprave privremeni montažni objekti koji bi služili za tretman obolelih od kovida, kako bi se bolnice vratile u ne-kovid sistem, a medicinska nega bila omogućena i pacijentima koji imaju druge bolesti.

I Radovanović ističe da je najbolja ilustracija stanja zdravstvenog sistema činjenica da se „redovnim“ pacijentima odlažu hirurški zahvati, a da se Beograđani oboleli od kovida voze u medicinske centre udaljene i po 240 kilometra.

Kako je rekao FoNetu, dodatne epidemiološke mere uvedene su prekasno, za šta ne postoji ni naučno, ni stručno, ni logičko opravdanje.

„To je kao kad armija krene u rat: tu je i generalštab, vi ste na prašnjavom drumu, pred vama trava i sad vi čekate, raspitujete se da li smete da gazite travu jer piše ‘ne gazi travu’. A za to vreme gubite ljudstvo, gubite rat“, ilustrovao je Radovanović.

On ponavlja da u zvaničnu statistiku ne smemo i ne bi trebalo da verujemo, jer se do sada pokazalo da se brojevi još „krivotvore i odudaraju od realnosti“.

Prema uverenju Radovanovića, priča o vakcinama je i dalje na dugačkom štapu, ali nije važno odakle one dolaze, već da li su dobre i proverene.

Kako je predvideo, problem će biti i to što bi se vakcinaciji podvrglo manje od 40 odsto stanovništva, iako je javno mnjenje o tome podložno promenama.

„Ako vi vidite da neko u komšiluku umire, vi ćete da zavrnete rukav“, procenio je Radovanović, koji misli da je u Srbiji do sada prokuženo milion i po ljudi, dakle onih koji imaju nekakvu otpornost, ali je potrebno da se taj broj poveća.

S druge strane, Belojević ukazuje da je neodgovorna izjava Ane Brnabić da će građani moći da biraju vakcinu koju žele da prime.

Po njemu, država bi trebalo da se opredeli za najbolju vakcinu, onu koja je odbranjena u stručnoj literaturi, a ne neku koju je neka agencija odobrila ili „za koju je neko nešto rekao“.

Belojević misli i da vakcina neće zaustaviti, već samo suzbiti epidemiju – smanjiti broj obolelih i umrlih.

Rešenje je, kako kaže, da veliki broj ljudi stekne otpornost na globalnom nivou, kada 250 miliona ljudi oboli od kovida, a zarazi ih se otprilike pet ili šest milijardi.

N1