Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com

Na maloj farmi južno od Tirane, magarice veselo žvaću seno, dok mušterije sa flašama strpljivo čekaju u redu da dobiju svoju dozu magarećeg mleka, proizvoda za koji mnogi veruju da je veoma zdrav.

Proizvođači kupce mame time da je mleko od ove tvrdoglave životinje puno vitamina i odlično za jačanje imunog sistema, tako da je tokom pandemije, uprkos njegovoj visokoj ceni, potražnja za njim veoma skočila u Albaniji, čiji stanovnici ne štede u potrazi za proizvodima koji će im ojačati zdravlje, piše Frans pres a prenosi N1.

„Potražnja za magarećim mlekom naglo raste, uporedo sa rastom broja virusnih infekcija“, kaže 37-godišnji Elton Kikija, upravitelj male farme u selu Paper, gde desetak ovih životinja slobodno pase na livadi.

Visoka potražnja za mlekom dobra je vest i za same magarice, koje na ovoj farmi žive prilično lagodnim životom, skroz suprotnim od onog koji im je najčešće namenjen kao teglećoj marvi.

U Albaniji se ove životinje najčešće koriste za prenošenje teškog tereta kroz albanska brda, i neretko su na meti surovog tretmana: tuku ih, pretovaruju ili im se sedlo toliko useče u kičmu da im napravi duboke rane.

„Da, to je veoma nežna životinja, a da bi proizvodila mleko treba joj pristupiti sa ljubavlju i pažnjom“, kaže Kikija.

On je pre dve godine napustio posao novinara da bi preuzeo porodičnu farmu, koja je jedna od dve u celoj Albaniji na kojoj se magarice uzgajaju zbog mleka.

Sa cenom od 50 evra po litri, može se reći da je ovo mleko „suvo zlato“ u zemlji u kojoj prosečna mesečna plata jedva dostiže 400 evra.

Međutim, strahovi zbog pandemije koronavirusa odagnali su svaku racionalnost ili štedljivost po ovom pitanju, navodi Frans pres.

Mada niko ne prodaje ovo mleko kao lek protiv korone, mnogi su ubeđeni u njegovu lekovitost, jer je slično ljudskom mleku i pomaže da se ojača prirodna odbrambena sposobnost organizma.

Klea Jmeri, studentkinja agroinženjeringa, nedavno je doputovala u Paper da kupi dve bočice od po 250 mililitara dragocene tečnosti kako bi pomogla svojim roditeljima da se oporave od kovid-19.

„Pored svih lekova koje uzimaja, magareće mleko bi moglo da bude dobar prirodni lek za respiratorni sistem“, rekla je ona za Frans pres.

Porodica Eltona Kikije takođe koristi deo magarećeg mleka za pravljenje sapuna, maski i drugih kozmetičkih proizvoda.

Njihova rođaka Ređina Bećiri, po struci farmaceut, pravi mešavine. Ona smatra da je porast potražnje za tim proizvodima posledica toga što tokom pandemije ljudi više sede kod kuće i imaju više vremena da se brinu o izgledu svoje kože.

Trenutno se na ovoj farmi nalaze četiri magarice koje će dobiti mlade i četiri majke koje imaju mlade i daju mleko.

Uz maksimalnu proizvodnju od tri litre magarećeg mleka dnevno, „ne možemo da odgovorimo potražnji“, kaže Kikija za Frans pres, ali dodaje da ima u planu da svoje krdo magarica proširi na 100.

Međutim, to nije lak poduhvat u Albaniji, gde je populacija magaraca u opadanju.

Talasi migracija iz sela u gradove, plus sve veće korišćenje mehanizacije u poljoprivredi, uticali su da se znatno smanji broj magaraca u ovoj balkanskoj zemlji.

Proizvodnja mleka je tako svojevrstan način da se „zaštiti“ ova vrsta, smatraju Kikija i njegov otac Riza (71), čije životinje i dalje nose ožiljke nekadašnjeg teškog života.

„Lečene su i rehabilitovane, uključujući i psihološki“, kaže Riza Kikija.

Dženi je magarica koja je, na primer, stigla na njihovu farmu sa povređenim uhom i leđima u ožiljcima.

„Bila je slaba, tužna, nije želela da bude sa ostalim životinjama. Sada se igra, dobro jede i njeno mleko je dobro“, kaže Riza.

Ove magarice su, takođe, i omiljena atrakcija seoske dece, koja svakodnevno dolaze da ih jašu, hrane i sa njima se igraju.

„Ta povezanost između magaraca i dece je terapija sama po sebi“, navodi Kikija.

„To je psihološki lek koji ima magične efekte, i na ponašanje dece, ali i na ponašanje životinja“, dodaje on.

N1