Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com

Komisija za istraživanje ubistava novinara pozdravlja aktivnosti Suda za zločine OVK na utvrđivanja odgovornosti za zločine počinjene na Kosovu, ali i izražavaju razočaranje činjenicom da se u njima ne spominje nijedan slučaj ubistava i kidnapovanja novinara.

„Napominjemo da je u ovom trenutku Kosovo i Metohija prostor sa daleko najvećim brojem nerazrešenih slučajeva kidnapovanih i ubijenih novinara, čak 17 slučajeva, od kojih je samo jedan razrešen osuđujućom presudom Haškog tribunala“, navodi se u saopštenju Komisije gde se precizira da je Hajredin Baljaj osuđen na 13 godina zatvora zbog ubistva Šabana Hotija, profesora ruskog jezika na Prištinskom univerzitetu, koji je radio kao prevodilac za ekipu ruske državne televizije.

Dalje dodaju da je i dalje nepoznata sudbina Ranka Perenića i Đure Slavuja koje su oteli pripadnici OVK-a i odveli u nepoznatom pravcu, 21. avgusta, 1998. godine, kod Velike Hoče, kao ni novinara Ismailja Berbatovcija, koji je 23. jula, 1998. godine, na novinarskom zadatku otišao na zakazani razgovor sa članom glavnog štaba operativne zone, Ramom Bujom.

Isto tako, kidnapovanje Nebojše Radoševića i Vladimira Dobričića, 18. oktobra, 1998. godine i njihovo zadržavanje 40 dana u nekoliko zatvora OVK i maltretiranje, takođe je ratni zločin, podsećajući dodajući da za taj zločin „postoji veoma puno tragova o počiniocima“.

17 novinara kidnapovano je i ubijeno na Kosovu od 1998. do 2005.

Afrim Malići, ubijen je 2. decembra, 1998. godine, u Prištini. Ubistvo nikada nije razrešeno.

Enver Maljoku, ubijen je 11. novembra, 1999. godine, u Prištini.

Ljubomir Knežević, nestao je 6. maja, 1999. godine, kod Vučitrna.

Gabriel Griner, Folker Kremer, novinari Šterna, i vozač i prevodilac Sanolj Aljiti, ubijeni su 13. juna, 1999. godine, na prevoju Dulje.

Aleksandar Simović, kidnapovan je 21. avgusta, 1999. godine, u Prištini, a njegovi posmrtni ostaci pronađeni su 8. juna, 2001. godine.

Krist Gegaj, ubijen je u Istoku, u septembru 1999. godine (nestao 12. septembra, a njegovo telo pronađeno je 13. septembra).

Momir Stokuća, ubijen je 21. septembra, 1999. godine, u svojoj kući u Prištini.

Marjan Melonaši, nestao je 9. septembra, 2000. godine.

Šefki Popova, ubijen je 10. septembra, 2000. godine, u Vučitrnu.

Džemailj Mustafa, ubijen je 23. novembra, 2000. godine, u Prištini.

Bekim Kastrati ubijen je 19. oktobra, 2001. godine, u selu Lauš.

Bardulj Ajeti ranjen je u atentatu 3. juna, 2005. godine, i preminuo 25. juna, 2005. godine.

„Komisija poziva Sud za ratne zločine OVK da ne dozvoli da nekažnjivost ubistava novinara na Kosovu i Metohiji ostane veliko breme koje će trajno ugrožavati slobodu medija i novinara“, zaključuju u saopštenju u kom se dodaje da su tužiocima na raspolaganju „višegodišnja istraživanja UNS-a“ kao i podaci Komisije.

Slična kritika upućena je danas i od strane Udruženja novinara Srbije koje je ocenilo da Sud za zločine OVK „nastavlja lošu praksu Haškog tribunala, koji je ignorisao nestanak i ubistvo čak 17 srpskih i albanskih novinara, čiji je jedini greh bio to što su se bavili novinarstvom“.

„Nedopustivo je da se u optužnicama koje je Sud konačno digao protiv nekadašnjih lidera tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, uopšte ne spominju zločini nad novinarima“, saopštio je UNS.

Optužnice i dalje redigovane, imena žrtava nepoznata

Podsećamo, Specijalizovano tužilaštvo podiglo je dve optužnice protiv 5 lica. U prvoj optužnici protiv Saljiha Mustafe, on se tereti za jedno ubistvo i mučenje i pritvaranje najmanje 6 osoba, dok se u optužnici protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Radžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, okrivljeni terete za 98 ubistava i pritvaranje i mučenje preko 400 osoba.

Međutim, ime nijedne žrtve nije objavljeno u redigovanim optužnicama čije se kompletno obelodanjivanje tek iščekuje.

Takođe, Specijalizovano tužilaštvo nije saopštilo da je završilo sa istragama i podizanjem optužnica.

KoSSev