Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com

Foto: Maurizio Pesce, Milan, Italia – Elon Musk, Tesla Factory, Fremont (CA, USA), CC BY 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=38354348

Koliko bi novca  bilo potrebno da se podstaknu najbolji inženjeri i preduzetnici na svetu da razviju tehnologiju sposobnu da “uhvate” gigatone ugljen-dioksida koji odgovoran za efekat staklene bašte?

Kako prenosi NBCnews Elon Musk, milijarder i tehnološki preduzetnik, spreman je da uloži 100 miliona dolara, kojim bi finansirao  četvorogodišnje takmičenje u kom bi se razvila tehnologija za uklanjanje ugljenika. Ne samo da će takmičari morati da izgrade radne prototipove koji merljivo uklanjaju ugljenik, već će morati i da dokažu da ih mogu isplativo podići na nivo koji premašuje bilo šta što je ikada ranije bilo napravljeno.

Ako takmičenje bude uspešno, organizatori kažu, to bi podstaklo niz novih tehnologija koje bi, zajedno uzete, uklanjale 10 gigatona ugljenika sa planete godišnje do sredine veka – gotovo trećinu ugljenika koji čovečanstvo upumpava u vazduh svake godine.

“Ovo nije teoretsko takmičenje. Želimo timove koji će izgraditi stvarne sisteme koji mogu izvršiti merljiv uticaj i razviti se na nivo gigatona”, rekao je Musk objavljujući zahteve za nagradu. “Šta god je potrebno. Vreme je od suštinske važnosti.”

Musk, izvršni direktor Tesle koji je veći deo svog bogatstva stekao revolucijom u industriji električnih vozila, obećao je  nagradu od 100 miliona dolara, rekavši da sumu daruje za nagradu „za najbolju tehnologiju hvatanja ugljenika“. Prve detalje objavila je u ponedeljak Fondacija XPRIZE, neprofitna organizacija koja je održavala i druga takmičenja da bi podstakla tehnološke skokove i nadgledaće takmičenje koje će trajati četiri godine. Najboljih 15 timova biće izabrano nakon prvih 18 meseci i dobiće po milion dolara, pomažući im tako da finansiraju svoje operacije dok rade na izgradnji operativnih modela. Nakon četiri godine biće dodeljena prvoplasirana nagrada od 50 miliona dolara, drugo mesto će dobiti 20 miliona dolara, a trećeplasirani će kući odneti 10 miliona dolara. Pored toga, takmičarskim timovima biće dodeljeno i 25 stipendija u vrednosti od 200.000 američkih dolara.

Učesnici moraju da naprave radne prototipove koji uklanjaju najmanje 1 tonu ugljenika dnevno. Timovi će se ocenjivati na osnovu toga da li su dokazali da njihova rešenja mogu da se povećaju „do nivoa gigatona“. Da bi se pronašla ekonomična rešenja takođe će se ocenjivati i cena po toni uklonjenog ugljenika, kao i to koliko dugo ugljenik koji uklanjaju ostaje zaključan, sa ciljem od najmanje 100 godina.

Iako se većina napora na rešavanju klimatskih promena usredsredila na smanjenje emisije ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte, potencijal za uklanjanje i bezbedno skladištenje već oslobođenog ugljenika godinama se nazire kao još jedno potencijalno obećavajuće sredstvo za ograničavanje globalnog zagrevanja.

Do sada razvijene tehnologije za hvatanje ugljenika bile su izuzetno skupe, koristile su se uglavnom za smanjenje ili nuliranje emisija u određenim postrojenjima za proizvodnju energije i samo u manjim razmerama. Predsednik Joe Biden, koji je predložio da se potroši 2 biliona dolara na investicije u klimatske promene, obećao je kao kandidat da “udvostruči savezne investicije i poveća poreske podsticaje” posebno za tehnologije hvatanja i odlaganja ugljenika.

„100 miliona dolara može zaista pomeriti pravac ako se taktički primene“, rekao je Noah Deich, predsednik Carbon180, neprofitne organizacije koja uklanjanje ugljenika vidi kao glavnu klimatsku strategiju. “Investitori ne žele da preuzmu tržišni i tehnološki rizik. Ako se pokaže kako tehnologija funkcioniše i za to se koristi suštinski filantropski novac, pojaviće se i drugi spremni da ulože mnogo kapitala.”

Organizatori takmičenja rekli su da očekuju niz različitih rešenja uključujući direktno hvatanja ugljen dioksida iz vazduha, koji bi hemijskim procesima bio izdvojen iz vazduha i  zatim skladišten. Takođe, očekuju i rešenja zasnovana na mineralizaciji  kao i prirodna rešenja, poput onih koja se za uklanjanje ugljenika oslanjaju na drveće, biljke ili okean.