Kontakt

srcesrbije.online@gmail.com

Slobodan Samardžić, foto: screenshot/YT/N1

Kako i zašto je Srbija dogurala do prvog (najgoreg) mesta na svetu po dnevnom zaražavanju stanovištva kovidom-19. Zar tokom septembra i prve polovine oktobra nije bila među zadnjima gledano po istom kriterijumu, tj. među najboljima. Ako se pogleda način vođenja antiepidemijske politike od samog početka, sadašnji ishod morao je da nastupi. Njena osnovna karakteristika je politički oportunizam. Umesto da se javna zdravstvena delatnost oportuno suprotstavlja ćudima zaraze, ona se oportunistički prilagođava dnevnim političkim ciljevima režimskog vrha i njegovog vrhovnika.

Potoji , dakle, jedan standard političkog oportunizma koji se dosledno sprovodi od početka marta ove godine. On se može opisati kao odnos političkog subjekta (državni vrh – A), političkog objekta (zaraza – B) i političkog predikata (stanovištvo – V). U tom odnosu A dela u ime V protiv B tako da primarna svrha – da se V sačuva od B, uvek ishodi u specifičnoj političkoj koristi za A.

U kratkom pregledu relevantnih događaja, o kojima sam pisao na ovom blogu (ovde,  ovde, i  ovde), mogu se sagledati čvorišta (važne tačke) ovog kontinuuma političkog oportunizma bez presedana. Pri tome, može se lako uočiti izuzetno nemiran, skokovit način vidljivog političkog izraza – smenjivanje vrućih i hladnih faza intervencije. Ispod onog vidljivog, uvek je tekla mirna ponornica glavne političke svrhe na strani A, a to je primarni razlog sopstevnog političkog dobitka. Kratak pregled izgleda ovako:

  • Nulta tačka: Podcenjivanje pandemije u vreme njenog očiglednog rasta u svetskim razmerama (početak marta); uveravanje V od strane A da B nije ništa opasniji od njegovih starijih rođaka iz SARS-ove familije. Ostavlja se utisak da A sve drži pod kontrolom. Opuštena , prilično hladna faza.
  • Šokantan skok od nulte ka prvoj tačci: zavođenje vanrednog stanja (15. mart) na ustavno sumnjiv način (predsednik i dve asistentkinje umesto Skupštine). Uz to, i uvođenje policijskog časa. B je toliko opasan da se ljudski kontakti (V) svode na minimum. Ostavlja se utisak da A stoji na braniku protiv zločestog B u korist V. Nameravani efekat: V treba da shvati da mu nema života bez A i da je stoga dužan da mu se pokorava. Izuzetno vruća faza.
  • Druga tačka: skok unazad, iznenađujuće veliki. Objektivno bolji pokazatelji zaraze (znatno smanjivanje, nikako završetak); ukida se vanredno stanje (5. maj), ali i doslovno sve preventivne mere. Odjednom se simulira potpuna normalnost (sportske priredbe, masovne zabave i sl). A podseća V da su neposredno pred izbijanje epidemije raspisani opšti izbori te se zakazuje njihov termin – 21. jun. Opšti nagovor: treba zaboraviti na B, jer sve je (kao) normalno. Spremaju se izbori na krilima epohalnog uspeha A protiv B. Izuzetno hladna faza.
  • Treća tačka: objektivna posledica druge faze = nova faza velikog rasta zaraze. Opšti zaključak: reč je o posledici simulacije normalnosti zbog izbora. Opijenost A totalnom izbornom pobedom (Skupština bez opozicije) i pokušaj ponovnog zavođenja vruće faze – vanrednih mera. Pobuna V i povlačenje A, ali sa velikim (izbornim) dobitkom u svom džepu. B dobija novu šansu u Srbiji. To je njegova druga faza koja (tada) nigde drugde sem u Srbiji nije postojala. Nameravano vruća faza bez uspeha.
  • Četvrta tačka: opšte smirivanje epidemije bez posebnih mera od strane A. Rapidni dvomesečni pad zaražavanja u Srbiji sve do nivoa od nekoliko desetina dnevno obolelih, smrtnosti ispod deset i minimalnog broja bolesnika na raspiratorima. Uporedni pokazatelji prema susedima pa i šire – Srbija ubedljivo najbolja. Izuzetno hladna faza, do te mere da Srbija ne uvodi nikakve aktivnosti zaštite prema daleko ugroženijim susednim zemljama (recimo, PCR testove ili bar serološke testove). Dakle , B pritajen; V opušten; A gleda svoj interes: udvaranje svetu (Zapadu) svojom potpunom otvorenošću. Kažemo , izuzetno hladna faza.

Pošto petu tačku ove predstave upravo živimo, njoj ćemo posvetiti malo više pažnje. Ovu fazu, koja je u svetu ranije počela ali kao druga faza, karakteriše najveći zalet virusa do sada. Ali , ponovo paradoksalno, Srbiju za razliku od ostatka sveta sada karakteriše krajnje opušten, rekli bismo hladan, pristup subjekta A prema realnoj situaciji. Stvaran efekat toga je slobodno vršljanje objekta B po životima predikata V. Subjekat A tokom mesec i po vremena ne preduzima odgovarajuće mere, sem što apeluje na pojedinačnu svest miliona. Prema unutra A brani ekonomiju, a prema spolja – slobodu kretanja prema unutra. Pre nekih mesec dana, u vreme kada je statički presek stanja pokazivao mnogo bolje stanje u Srbiji nego u Sloveniji, ova zemlja je uvela obavezne PCR testove za građane Srbije. Subjekat A je nastojao da pokaže veću posvećenost države načelu slobode kretanja nego što je slučaj u bilo kojoj zemlji Evropske unije. Njegov račun dobitka (politički oportunizam) sada je usmeren upravo prema EU. Zato , uporedo sa eksponencijalnim rastom zaraze u zemlji i totalnim iscrpljenjem zdravstvenih kapaciteta, promoviše ideju regionalnog „mini-Šengena“ i ukida pasošku kontrolu za državljane Albanije. I tako dalje. Tek pre par dana uvode se strožije mere kretanja – redukcija školske nastave uživo, putnika u gradskom prevozu, skraćivanje rada u radnjama i restoranima. Ukratko , B može slobodno da teroriše V u gotovo nemom prisustvu A.

Ako se ovaj proces, od početka marta do kraja novembra, sagleda u celini lako se primećuje odsustvo bilo kakve zdravstvene strategije i politike. Za ovo je odgovoran subjekat A koji se obavezao da vodi kriznu zdravstvenu politiku a ne kriznu politiku svojih skrivenih ciljeva. Praktično gledano, subjekat A bismo mogli da lociramo u Kriznom štabu. On je brojno obiman i profesionalno šarolik, ali bi se ovde mogla izvršiti redukcija na političare i lekare. Razume se, kada govorimo o oportunističkom računu u ovoj politici, lekari ovde ne spadaju, sem izuzetno. Za njih to je ipak daleka, komplikovana i dovoljno sumnjina rabota da bi u njoj ravnopravno učestvovali, sem izuzetno. Njihovo učešće ovde je samo pasivno. Oni samo daju stručno pokriće za onu strategiju podzemne vode, čiji su ciljevi indiferentni prema javno deklarisanoj kriznoj zdravstvenoj politici. Ali , sve to isuviše dugo traje da bi se moglo opravdati strpljenje profesionalnog lekarskog sastava Kriznog štaba. Ako su, kao što neki od njih sami navode, pre mesec dana tražili ozbiljnije mere, a one su mogle da izostanu samo zbog protivljenja političara, onda se lekarski sastav ne može izuzeti iz odgovornosti za katastrofalno stanje. Stoga ga tretiramo kao deo subjekta A.

Politički deo Kriznog štaba, međutim, nema nikakvu odstupnicu samo zato što je reč o političarima. U konkretnom slučaju, to su političari najgoreg kova. Ovo kontinuirano krizno stanje od marta naovamo mogli su da vide kao šansu da jednom, i to kada je najvažnije, učine nešto što je zaista opšti interes nezavisan od njihovog posebnog političkog. Imam utisak da tu šansu niko od njih nije primetio. Jer da jeste, ovu najtežu fazu epidemije dočekali bismo i prošli bar oko sredine svetske tabele, a ne na sramnom poslednjem mestu.

Slobodan Samardžić
Izvor: Srbija Svet